Loading...
sr

adminblog

hgftregfdfgsdfs

Uvod u metodologiju proučavanja Kurana napisao sam zbog muslimanskih vernika na Balkanu, da razumeju realnost istorije. U Kuranu, u čak 30 sura je zapisano da će savez s pravoslavnima na kraju istorije (koji se upavo događa) biti spas za Muhamedove sledbenike. Obožavanje NATO-a u Bosni, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji od strane muslimana, nespojivo je sa Prorokovim učenjem i suprotno nalozima iz Kurana.

U razgovoru za “Novosti”, šeih Imran Hosein, ugledni islamski teolog i intelektualac, koji u Srbiji promoviše 13. knjigu koja tretira pitanja islamske eshatologije, ovako objašnjava svoju želju da muslimane nauči da na pravi način tumače svetu knjigu.

Muslimanski veroučitelj, koji je 2015. godine uzdrmao region tvrdnjom da je Otomansko carstvo bilo lažni kalifat, i koji je naglasio da 1995. u Srebrenici Srbi nisu počinili genocid nad Bošnjacima, kaže da hoće da pomogne muslimanima iz našeg regiona da se “ne stide” kada izađu pred Alaha. Prema njegovim rečima, pravoslavni i Alahovi podanici protiv sebe imaju zajedničkog neprijatelja: judeohrišćanski cionistički savez.

* Šta je cilj ovog, kako kažete, za pravoslavne i muslimane, neprijateljskog saveza?

– Oni nastoje da iz Jerusalima rasprostru političku vladavinu na celo čovečanstvo. Koriste NATO kao svoju moćnu vojnu silu, stručnjaci su za terorizam pod lažnom zastavom, kao i za blaćenje osoba koje su im nepodobne. Oni su ti koji satanizuju nevine muslimane kao navodne teroriste, dok istovremeno podržavaju i finansiraju lažnu i varvarsku Islamsku državu.

* Kako muslimani iz regiona reaguju na vaše tumačenje Kurana?

– Moja predavanja iz islamske eshatologije su javna i stavljam ih i na “Jutjub”. Muslimani sa Balkana u početku su reagovali gotovo histerično, jer to nije bilo tumačenje Kurana na koje su navikli. Danas, kroz njihove reakcije, osećam da shvataju zablude, ali im je teško da priznaju da su ih učili pogrešno.

* I pravoslavni reaguju na, u Kuranu najavljeno, savezništvo s muslimanima?

– Ama baš svaki pravoslavni vernik koji se oglašavao povodom mog tumačenja Kurana imao je pozitivan stav po tom pitanju. To govori samo za sebe.

* Trampovo priznavanje Jerusalima za glavni grad Izraela već je ujedinilo islamske zemlje u odbrani zajedničkih interesa…

– Izreal je najznačajniji grad u hrišćanskoj i jevrejskoj civilizaciji, a značaj među muslimanima dobio je ne tako davno. Amerika je priznala Jerusalim za glavni grad, i to neće povući. Razvoj događaja oko Jerusalima ujediniće stavove hrišćanskog i muslimanskog sveta koji nije pod cionističkom kontrolom.

* Iz vaše poslednje knjige se vidi da ste od Trampa više očekivali.

– Krenuo je da isuši političku močvaru Amerike, a sada se svakog dana bori da politički preživi. Ali ono što je sigurno – da je na tim izborima pobedila Hilari Klinton, svetu bi se već dogodio nuklearni rat.

* Pozdravili ste rusku intervenciju u Siriji?

– Da je nije bilo na Bliskom istoku, svi pravoslavni bi bili likvidirani, a lažna ID bi zagospodarila ogromnim prostranstvom. Sirijska drama je sada pri kraju, ali Bliski istok tek čekaju izazovi.

* Koji?

– Nova meta je Iran, i on će najverovatnije uskoro biti izložen “fols fleg” operaciji. Građanski rat između šiita i sunita primarni je cilj Izraela, jer bi to stvorilo uslove da posle takvog jednog međumuslimanskg rata zagospodare svojim “biblijskim granicama” od Nila do Eufrata.

* Koliko su šiitske i sunitske vođe svesne opasnosti?

– Iranski ajatolah Ali Hamnei je taj koji umerenim ponašanjem pokušava da deaktivira upaljač s projektovanog rata. Ruski predsednik Putin je s njim razgovarao na aerodromu u Teheranu puna dva sata, i formirali su saveznički bezbednosni blok. Ruski predsednik je i sa sunitskim svetom u Pakistanu uspostavio bliske kontakte i on je jedini svetski lider koji razume kakva je opasnost koja se nadvila nad Bliskim istokom.

* Da li se promenom vladara išta menja u ponašanju Saudijske Arabije, najbližeg saveznika SAD?

– Poslednji nezavisni vladar ove prebogate zemlje bio je kralj Fejsal, koga je 1975. ubio “princ” doveden za tu priliku iz Kalifornije. Fejsala su Amerikanci upamtili po tome što im je uveo sankcije na naftu i što je tada cena petroleja u SAD sa tri povećana na 12 dolara. Od tada praktično oni kontrolišu vladare ove zemlje. A mladi vladar Saudijske Arabije kao da jedva čeka sukob sunita i šiita.

IMA I TITULU MAULANA

Šeih Hosein je stručnjak za islamska verska pitanja, kao i za međunarodnu politiku i ekonomiju. U islamskom svetu poseduje još i titulu maulana. Završio je islamske studije na Univerzitetu u Karačiju, u Pakistanu, zatim je učio na Univerzitetu Al Ashar u Kairu i u Institutu za visoke međunarodne studije razvoja u Ženevi.

Živeo je u Njujorku i 10 godina obavljao versku službu u zgradi UN. Bio je imam džamije Dar al Kuran na Long Ajlendu i direktor islamskih studija muslimanskih organizacija na području Njujorka, a zatim u Majamiju.

Srbi su duhovni ratnici i vitezovi pravoslavlja protiv sila Antihrista


Kako i zašto su Srbi duhovni ratnici koji kao vitezovi pravoslavlja brane hrišćansku veru i spašavaju svet. Crnogorci će odigrati ključnu ulogu

 

Srbi kao duhovni ratnici protiv sila tame će spasiti svet od propasti i dolaska Antihrista. Još tačnije, Crnogorci kao najuzvišeniji vitezovi pravoslavlja i najhrabriji deo srpskog naroda će spasiti svet. Zvuči nestvarno i tabloidno, ali duhovna istorija se razlikuje od one materijalne i može se sagledati tek kroz vreme i kroz duhovnu vizuru.

Srbi su duhovni ratnici i vitezovi pravoslavlja protiv sila Antihrista


Danas je Srbija puna popularnih knjiga domaćih autora koji pišu o tajnom redu Zmaja, srpskim vitezovima srednjeg veka koji su u stilu Den Braunovih romana i triler modela iz knjige Gospodar prstenova navodno harali Evropom i Srbijom u tajnim misijama, bili nepobedivi i neustrašivi, bolji, lepši i veštiji nego što su to bili surovi krstaši ili pak stilizovani vitezovi okruglog stola. Srbi su bili i duhovni ratnici i pravoslavni vitezovi koji su nepobedivo vojevali sve dok nije došla prekobrojna i prevelika turska sila sa Orijenta.

Ta novovekovna priča pisaca koji samo jure prodaju i honorare za svoje knjige je besmislica koja se gradi na krhkim istorijskim podacima i prirodnoj potrebi da jedan narod pokaže svoju supremaciju. Tako smo mi Srbi postali nebeski narod, duhovni ratnici hrišćanstva i vitezovi pravoslavlja koji spašavaju celu planetu svojim junačkim delima protiv jačih i mnogobrojnijih protivnika. Medjutim, iako je sve to fikcija pisaca koja podilazi slavoljubivosti prosečnog čitaoca da bude deo tako slavne i ničim dokazane istorije, da se prepozna kao vitez junak, ipak postoji jedna duhovna nit koju je teško uočiti ali koja nas vodi od naših predaka do današnjih i budućih dana u kojima će Srbi ipak biti duhovni ratnici koji će odigrati ključnu ulogu u pobedi nad Antihristovim snagama novog svetskog poretka. Zapravo, tačnije rečeno to će biti Crnogorci, jer čojštvo i junaštvo koje Srbin iz Crne Gore ima odigraće ključnu ulogu u budućoj istoriji sveta. Kako će se to odigrati, nije nam dato da znamo, ali možemo naslutiti pravac i znake vremena.

Kroz istoriju su Srbi bili poštovani kao ratnički i tvrd narod. Nije bilo lako ratovati protiv Srba i bili su cenjeni vojnici najamnici. Istorijski zapisi govore o tome, kao i to da su nakon pada Srbije pod Otomansko carstvo Srbi postali značajan izvor turske vojne sile kao janičari. I to je dobro dokumentovano.

Takodje je istoričarima poznato da su u novijoj istoriji Srbi probojem Solunskog fronta zapravo probili trbuh velikog Austrougarskog i Pruskog carstva, koje je već postiglo mirovni sporazum i skoro zaključilo mir sa saveznicima, jer je na zapadnom frontu godinama bila pat pozicija i klanica u rovovima. Delovalo je da niko ne može dobiti rat, pa su zaraćene sile krenule u zaključivanje mira, ali tako nisu mislili Srbi koji su probojem Solunskog fronta krenuli pravo i nezaustavljivo na Beč da izravnaju račune sa austrougarskim okupatorima. Taj proboj Solunskog fronta je preokrenuo tok rata i uništio žuto crnu monarhiju kao i Prusku carevinu. To nam Nemci i Austrijanci nisu nikada zaboravili.

Po drugi put su Srbi preokrenuli tok ratnih dogadjaja kada su odbacili Hitlerov pakt i zaustavili njegove pripreme za osvajanje Rusije, što se smatra ključnim momentom propasti nemačke kampanje na istoku. Taj akte prkosne pobune prema Hitleru nije odigrao nijedan narod nalik Srbima. I tada su Srbi kao duhovni ratnici rekli ne Antihristu. I to veliko NE sili nacističkog satanizma nisu rekli akademski intelektualci i nazovi duhovni vitezovi skrivenih misterija, nego običan narod koji bolje vidi ko je ko i šta je šta.

Treći put su Srbi opet iz inata i prkosa 1999 godine rekli ne najačoj trenutno sili na svetu, Americi. Izgubili su rat ne na terenu nego u pregovorima ali ne i dušu. To nam i dalje pamte Amerikanci, da nas nisu faktički pobedili a ni ponizili, već da su Srbi svojom hrabrošću dali podstrek celom svetu da postoji narod koji se ne boji jačega i ne savija glavu po cenu sopstvenog stradanja. Opet su glavni junaci i duhovni vitezovi bili mali ljudi iz naroda, piloti, borci, dobrovoljci.

No, to sve o čemu pričamo je istorija, prošlost. Sadašnjost deluje tragično. Srbi su dezorjentisani, malodušni, depresivni, gladni, bosi, ispranih mozgova, pohlepni, korumpirani. Nigde se u u Srbij ne vide ti duhovni ratnici a tek se ne vide vitezovi pravoslavlja koji trebaju da spašavaju svet i da se bore protiv Antihrista. Srbi su se ućutali, sagnuli glave, prose milostinju od Evropske unije, uspavali su se, na veru i Boga su potpuno zaboravili. Milija im je kladionica, šoping mol i kafić nego crkva. Zato se zlopatimo, jer kao što kažu svetitelji srpski koji su imali dar prozorljivosti, mnogo smo Boga razgnevili i neće da nas pogleda pa je pustio da nas vragovi čereče.

Ali Bog ipak nije zaboravio Srbe, njegovo nasledje na zemlji. Ponudiće im iskupljenje. Jer Gospod je svakom pravoslavnom narodu dao po neki dar i moć. Rusima je Gospod dao ljudsku i materijalnu silu te direktnu zaštitu Presvete Bogorodice da sve vidljive i nevidljive protivnike pobede, Grcima je dato da talentom i sposobnostima slave Boga kroz liturgije i himne, Rumunima je dao krotkost i trpeljivost, Jermenima je dao mučeništvo, Bugarima izdržljivost, i tako redom, dok je Srbima dao ratničku narav, da se kroz odbranu vere pravoslavne iskupljuju za grehe i nemoral u koji su upali. Srbi su mali narod da bi stvarno pobedili snage Antihrista, to će kao mnogobrojniji uraditi Rusi, ali će duhovni ratnici iz Srbije i Crne Gore u jednom trenutku uraditi ono što je ključno i promeniti tok zacrtane istorije od strane svetskih vladara.

Imaju Srbi ratničke sposobnosti i veštine, neku ludost i hrabrost, ljudski faktor koji plaši neprijatelje, jer rat doživljavaju kao zabavu za razliku od svih ostalih naroda za koje je rat opsesija, strah i apokalipsa ili disciplinovano izvršavanje vojničkih zadataka.

Naime, da su Srbi još za vreme Cara Dušana bili blagočestivi i da sam car Dušan kao glava naroda nije uvredio samu Presvetu Bogorodicu time što je svoju suprugu usled straha od kuge odveo na Svetu Goru, mesto gde nijednoj ženi nije dopušteno da boravi, Srbi bi danas imali imperiju, jer imaju sposobnost da se šire i osvajaju. Ali greh za grehom i blagodat ode, dodje iskušenje i trpljenje, ostade samo mučenički podvig kao iskupljenje.

Srbi kao narod su duhovni ratnici kada vreme rata dodje, oni će tada postati vitezovi pravoslavlja kada stvarno budu suočeni sa tim koje će carstvo izabrati, Nebesko ili zemaljsko. Tek u susretu sa smrću i ratom, Srbi shvataju svoje biće, svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Do tada gmižu po mulju greha, blatu izazova i mamcima iskušenja kojima ih nečastivi zavodi i kvari. Ali kada postane biti ili ne biti, mali čovek postaje veliki vitez pravoslavlja, običan seljak postaje duhovni ratnik i krv heroja i mučenika iskupljuje grehe narodne.

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

Kada sam pre tri godine pisao o tome kako Srbija tone u diktaturu (ali onu u rukavicama), mnogi su mi se smejali i govorili kako preterujem. A sad? Sad ćutimo. A trebalo bi da izađemo na crtu.

Kome?

Jednostavno je: Onome ko uz svesrdnu pomoć Evropske unije, neograničeno i bez ikakvih prepreka odlučuje o životu i smrti, boljitku i bedi u Srbiji. I da se razumemo: ne mislim na jednu jedinu ličnost, ma koliko se svi sklanjali iza njega. Mislim na političku grupaciju koja je postala toliko osiona, da više i ne krije svoje namere da silom zadrži vlast.

KAKO MI SE „ZAHVALILA“ EVROPSKA UNIJA

Upravo zbog već pomenute svesrdne, neograničene i neskrivene podrške meni lično, a verujem i mnogim drugim državljanima ove zemlje, Evropska unija je učinila sve kako bi građanima Srbije zgadila ideju o EU. „Zahvalila“ mi se na svim onim željama da živim u demokratiji.

I ne, nemojte mi pričati kako Brisel i ostali centri evropske moći ne znaju šta se radi u Srbiji.

Dobro znaju.

I tolerišu.

Tolerišu dvostruke aršine. Tolerišu mlaćenje novinara. Tolerišu uterivanje straha građanima. Disciplinovanje neposlušnih. Ismevanje (kakve-takve) opozicije. Obesmišljavanje parlamenta. Drugačije, dragi moji, ne može da se nazove „sprečavanje incidenta na inauguraciji predsednika Republike Srbije“ koje se ogleda u hvatanju fotoreportera u čeličnu kragnu. Drugačije ne može da se nazove prebijanje demonstranata od strane policije nakon otvaranja poglavlja 23 i 24. Drugačije ne može da se zove gušenje štrajkova. Drugačije ne može da se nazove poruka Ane Brnabić da „istraživački novinari nemaju pravo da ispituju poreklo njene imovine“. Drugačije ne može da se nazove ono što naprednjaci i naprednjačke podguzne muve rade već godinama u skupštini Srbije, a što je eskaliralo usvajanjem budžeta za sledeću godinu i podnošenjem apsurdnih 3.000 amandmana od strane stranaka na vlasti.

Mala digresija: U normalnoj zemlji, kada bi stranka na vlasti dala 3.000 amandmana na zakon koji predlaže vlada te zemlje, premijer bi odmah podneo ostavku – jer bi to značilo da nema podršku. Ovde? Ovde se vladajuća stranka i njeni satrapi hvali glupošću.

Pre šest dana osetio sam se kao da mi je neko udario šamar „iz zaleta“, nakon što sam čuo informaciju da pola građana ove zemlje, prema rezultatima ankete koju je sproveo Biro za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da danas nije pametno govoriti ono što mislite. 

Pre dva dana sam sa tugom u očima video da je sajt Otvoreni parlament obojen u crno. Zato što otvorenog parlamenta u Srbiji nema.

Iste večeri stigla je reakcija žene koja ne zna šta je demokratija, ali veoma dobro zna šta je laž, manipulacija, izmišljanje, pljuvanje i naročito – preletanje iz jedne u drugu političku opciju. Maje Gojković. Odluku nevladine organizacije CRTA da sajt Otvoreni parlament oboji u crno ona je prokomentarisala rečima „Neka se CRTA kandiduje na izborima i proveri svoju političku platformu“.

To isto su u raznim oblicima ponovila i tri potpresednika skupštine Srbije.

I ŠTA SAD? 

Sad možete da birate, dragi moji.

Možete da čekate da ovi na vlasti ispotpisuju sve ono što im Evropa traži (uključujući i to zloslutno poglavlje 30 u kom se od Srbije traži da dozvoli promet GMO proizvoda (hrane), raskine ugovore o slobodnoj trgovini i nametne sankcije Rusiji). Iskreno, ponekad mi se čini da – kad bi Evropska unija rekla – Srbija mora da se pocepa na 25 država i ne može više da postoji pod tim imenom – da bi aktuelni sastav u Nemanjinoj 11 zajedno sa ovim što stoluje na Andrićevom vencu odmah pohrlio da kaže „nema problema – pocepaćemo se. Benefiti će biti veći (kao što to reče Ljajić)“.

Možete  da se zalažete za bojkot i građansku neposlušnost. Ali, ta ideja ima neznatnu boljku: Hajde da pretpostavimo da se ljudi u Srbiji jednoglasno odluče da krenu u građansku neposlušnost.

Niko ne proizvodi. Niko ne radi. Niko ništa ne plaća (državi). Super? Država bi bila na kolenima?

A šta bi se desilo da (ne daj bože) nekom vašem – pozli? Morali biste da ga vodite kod lekara. Kog lekara kad ne rade? Hajde da pretpostavimo da pronađete lekara koji radi. I on kaže „moram da operišem ovog vašeg“. Kako da ga operiše kad ništa ne radi, pa samim tim i nema struje? I to da prevaziđete – morali biste da platite lekara (jer on je privatnik – oni jedino rade). Čime biste ga platili, kad ne radite, a samim tim nemate ni para u džepu?

U slučaju građanske neposlušnosti desilo bi vam se ono što se desilo u Pošti: Suspenzija neposlušnih, prijem poslušnih. Onih sa članskom kartom.

Dakle – opet izbori. Ili demonstracije.

Samo nemojte opet sa onom „svi su isti“. Znam, muka vam je starih istih lica. Gade vam se političari. Svi su vam isti. Hoćete nešto novo (ali ne znate baš šta). Upravo na to i računa aktuelna vlast. Baš je previše olinjao vic koji glasi:

  • Da li valja vlast?
  • Ne valja!
  • Hoćemo da ih menjamo? 
  • Hoćemo!
  • Pa za koga ćemo da glasamo?
  • Ni za koga!!!

Uozbiljite se. Molim vas. Samo malo fali da zaista bude kasno. I da oni što su otišli gledaju kako ovom predivnom zemljom vladaju oni koji bi i rođenog oca prodali, samo da im u džepu neki dinar ostane viška.



Nije važno koliko će GMO otrova završiti u našim, i u želucima naše dece, važno je da je Srbija pre koji dan proslavila otvaranje poglavlјa 30 u pregovorima sa EU, koje nas obavezuje da u Srbiji ukinemo zabranu prometa genetski modifikovanih organizama.


Kako je u zemlјi Srbiji sve moguće, i kako je ovde relativizacija svega i svačega jednostavna disciplina, tako, neće biti nikakvo  čudo ako se, a hoće, narednih meseci, dok sa EU pregovaramo o poglavlјu 30, pojave „stručnjaci“ koji će nam objasniti kako je hrana sa GMO ustvari zdrava, da deca od nje napreduju, da će seme i pesticidi proizvedeni u američkom koncernu „Monsanto“, recimo,  uveliko pobolјšati zdravlјe naše nacije.

Jer, ako u Srbiji postoje „stručnjaci“ koji tvrde da je osiromašeni uranijum kojim je ova zemlјa zasuta 1999. godine i koji će ovde ostati na vekove, neškodlјiv, da je šta više zdrav, da ima pozitivna dejstva na rast i razvijanje dece, kao i da je bacanje bombi sa uranijumom na Srbe gotovo pa prirodna pojava, što to neko ne bi mogao tvrditi i za GMO.

Znaju oni koji ovo Srbiji i ovdašnjem narodu rade – šta rade. Ovde, mnogo veće uznemiranje javnosti izazove vest da je neka starleta ugradila silikone u zadnjicu pa da je plastični hirurg omanuo i zadnjica dotične ispala nejednaka, nego vest da već da ćemo skorih dana jesti GMO proizvode.

A gore pomenuti „Monsanto“ je, uveliko u Srbiji. Već godinama, rade u Novom Sadu, a na sajtu firme „MK Seed“ koja posluje u sasastavu „MK Group“ Miodraga Kostića Koleta, svojevremeno je stajao i podatak da je ta kompanija generalni uvoznik i distributer „Dekalb“ hibrida kukuruza“ čiji je inače proizvođač „renomirana svetska kuća „Monsanto“.

„Monsanto“, ta „renomirana semenska kuća“, inače, svetski je poznata kao proizvođač agensa „oranž“, superotrovnog herbicida  koji je korišćen u Vijetnamu  za uništavanje vegetacije i koji je uzrokovao rak, fizičku deformisanost i mentalne poremećaje kod nesrećnih stanovnika Vijetnama.

U organizaciji „Grinpis“ koja godinama i decenijama ratuje protiv „Monsanta“ smatraju da genetski inženjering tog koncerna izaziva rak i druga obolјenja, a proizvodi kompanije sem sa tumorima dovode se u vezu sa disfunkcionalnošću endokrinog sistema, obolјenjem srca i pluća, nervnog sistema

Svetska zdravstvena organizacija u jednom izveštaju ocenila je da je „glifosat“ glavni sastojak pesticida „Monsanta“ – „verovatno kancerogen“. Na Harvardu, u jednoj studiji tvrde da je „glifosat“ „povezan sa rakom kod pacova a da su eksperimenti na lјudskim ćelijama pokazali da izlaganje ovom sastojku može da ošteti lјudski DNK“. A, „Monsant“ herbicidi traže „Monsant“ pesticide, i tako u krug…

I, dok „Monsant“ uveliko propagira GMO hranu, u jednoj od njihovih filijala u Velikoj Britaniji, gle čuda,  zaposleni jedu hranu sa oznakom da u njoj nema ni traga genetski modifikovanih organizama! Toliko o licemerju.

I pitanje – da li je „dekalb“ hibrid kukuruza čiji je zvanični uvoznik bila firma iz Novog Sada samo hibrid, ili GMO proizvod? Da li je neka državna ustanova to potvrdila, radila ispitivanja?

Predlog koji je pao odavno, da direktori „Monsanta“ tokom, recimo, dva meseca, zajedno sa svojim porodicama, suprugama, decom, unucima, pred kamerama jedu isklјučivo GMO proizvode svoje frime, povrće tretirano njihovim herbicidima i pesticidima, još nije realizovan, i nikada neće ni biti.

Ovdašnjoj javnosti promakla je i činjenica da su glavni zagovornici da Srbija ukine zabranu prometa GMO, sasvim slučajno iz Vašingtona, odnosno SAD, gde je i sedište „Monsanta“.

I tu se krug zatvara. Ako su nas častili osiromašenim uranijomom, koji ionako nije štetan, zašto to ne bi uradili i sa GMO proizvodima.

Nedavno je britanski princ Vilijam svetu odaslao poruku o „kontroli stanovništva“, projektu elite koji se odnosi na metodu smanjenja broja lјudi na planeti – depopulacijom. Svakako da princ govoreći o potrebi smanjenja broja lјudi na Zemlјi nije mislio na svoju, kralјevsku familiju i svetsku elitu. Na nas je mislio, sirotinju koja im samo smeta u uvećavanju njihovog, britanskog i američkog bogatstva.

Mislite o tome. Bar ponekad.


Iz Brisela je, naime, kao što je široj javnosti poznato, stigla poruka sa fusnotom. U poruci piše da ćemo u Evropu, ako se u međuvremenu ništa značajno ne desi, ući najkasnije do 2025. godine, a u fusnoti se naglašava: „Ako se to ne bi desilo ni za sedam do osam godina, ponovo pročitajte istu poruku.


Na pitanje postavlјeno meštaninu Kovina kako se najlakše stiže do ludnice, ovaj je lakonski odgovorio: „Dovolјno je samo da skreneš!“

Svi su izgledi da bi identičan odgovor mogao biti važeći i za one putnike koji se već neko duže vreme raspituju kako bi se najbrže moglo stići do Evrope a da je put bez alternative.

Iz Brisela je, naime, kao što je široj javnosti poznato, stigla poruka sa fusnotom. U poruci piše da ćemo u Evropu, ako se u međuvremenu ništa značajno ne desi, ući najkasnije do 2025. godine, a u fusnoti se naglašava: „Ako se to ne bi desilo ni za sedam do osam godina, ponovo pročitajte istu poruku. Ona, sa istim rokom trajanja, ostaje važeća do dalјnjeg. Ako se, naravno, u međuvremenu, ništa značajno ne bi promenilo. A vi znate šta mi očekujemo da se desi a da to nije samo promena prlјavog veša.“

Pesimisti, koji su suštinski evrooptimisti, lјute se i misle da nam se ništa gore ne bi moglo desiti. Optimisti, inače evropesimisti, teše ozlojeđene pesimiste, govoreći „može, može“. Pogledajte zasedanje naše Skupštine. Prava je sreća imati optimiste pored sebe. I kad smo na dnu oni poručuju da ne očajavamo jer i dno možda nije ono pravo. Možda je živo blato što znači da se može još gurati. Sve do duboke Amerike.

Evropa je, dodaju optimisti, počela da popušta pridržavajući se zlatnog pravila da pametniji popušta. Sa živcima. A kada se to desi, onda se traži onaj iz Kovina da dâ lakonski odgovor za najkraći put.

Užički malinari prete državi da će izaći na ulice i blokirati javne puteve sve dok im država ne obezbedi odgovarajuću cenu za maline koje su i same počele da opadaju. Teše ih oni koji veruju u lepšu evropsku sutrašnjicu da će, što maline više opadaju, njena cena više poskočiti. Malinarima, dakle, ostaje velika nada u dalјe opadanje što im je sa državnog vrha i obećano.

Rudari iz Bora se, polazeći od istih postavki, spremaju na put u London gde bi ispred Londonske berze metala zakrčili ulice i blokirali puteve taman toliko da Britanija ne bi mogla izaći iz Evrope. Uslov bez koga s ne može jeste da se na berzi postigne cena za bakar koja bi odgovarala proizvođačima iz Bora. Na transparentu, koji bi rudari razvili u sred Londona, pisalo bi krupnim ćiriličnim slovima: „Da je igđe brata u svijetu / da požali, ka’ da bi pomoga“! Englezi nisu priznali sadržaj transparenta jer je ispisan na srpskom, a ne na crnogorskom koji priznaje i Vašington.

Na osnovu svega iznetog da se zaklјučiti da je malinarima najbolјe da odustanu od blokiranja puteva, rudarima da odustanu od puta u London, a Srbima, i pesimistima i optimistima, da odustanu od Kosova.

Na taj način i pitanje, koje se postavilo onom Kovincu, postaje apsolutno izlišno. Odgovor kako ćemo stići do želјenog cilјa – znamo.

Još nismo stigli, a ka’ ćemo – ne znamo.

Ruska kompanija Info Watch Group, koja se bavi sajber bezbednošću, predstavila je svoj smartfon koji sprečava razne aplikacije da prikupljaju podatke o korisniku. Uređaj je nazvan Taiga.


Taiga sprečava aplikacije, naročito one koje se odnose na poslovnu komunikaciju, dokumente i fotografije, da prate aktivnosti korisnika, a takođe ih sprečava da prikupljaju opšte informacije.

To znači da aplikacije poznate po prikupljanju podataka, kakav je Gmail, koji skenira tekstove elektronske pošte, mogu da se koriste na ovom telefonu, s tim što neće biti u mogućnosti da sakupljaju podatke, niti da šalju podatke o korišćenju telefona i ostalih aplikacija.

Iako Taiga koristi Android, on je nešto izmenjen u odnosu na standardnu verziju kako bi mogao da radi u tandemu sa Info Watch-ovim firmverom.

Prvih 50.000 telefona već je dostavljeno zaposlenima u kompanijama čiji suvlasnik je država, iako telefon još nije pušten u slobodnu prodaju.

Taiga predstavlja poslednji primer narastajućeg tehnološkog sukoba, koji neki nazivaju i tehnološkim hladnim ratom, između SAD i Rusije.


    

DRUŠTVO TULE – Organizacija koja je prouzrokovala mnoga zla NA OVOM SVETU


Do pre samo desetak godina unazad priče o globalističkim procesima i njihovim pravim ciljevima izazivale su osmeh nepoverljivosti kod većine slušalaca i obično su lakonski svrstavane u „teorije zavere“, što je terminski podrazumevalo pojam koji mnogo više ima veze sa fikcijom autora nego sa stvarnošću. Ali, vremena se menjaju.

Danas, kada osioni globalistički gospodari više i ne kriju svoje prave namere, kada nezvanična svetska vlada objavljuje svoje redovne godišnje sastanke i teme koje na njima razmatra, kada kriza pljačkaškog bankarskog sistema postaje kriza civilizacije, kada svakoga dana na stotine ljudi širom sveta gine u kontrolisanim sukobima niskog intenziteta da bi se resursi malih zemalja pljačkali od strane moćnih korporacija, ili se jednostavno umire od bolesti i gladi, kako bi se broj stanovnika sveo u „teoriju nultog rasta“, više se niko ozbiljan ne podsmehuje i ne osmehuje. Jer, teorija je postala evidentna praksa, gospodari iz senke postali su gospodari senki, a priče o demokratiji prerastaju u totalitarističku stvarnost.

Ali, sve to što se danas dešava nije nepoznato čovečanstvu. Već smo upoznali i diktature, i Imperije, i revolucije koje se danas nazivaju prolećima. Da, koreni onoga što smatramo pojavnim oblicima savremenog globalizma veoma su duboko u ljudskoj istoriji. I to, mnogo više, u onoj koja je namenjena samo „posvećenima“, okultnoj istoriji Čovečanstva. Jer, bez bojazni da se pogreši, može se reći da nema gotovo nijednog velikog državnog, socijalnog, nacionalnog ili političkog projekta a da na njega nisu bitno uticale tajanstvene grupe i pojedinci i njihova mistična učenja.

Primera radi, koncepciju bankarstva, koja je danas osnovna poluga moći globalističkih gospodara, u potpunosti su osmislili Vitezovi Templari, tajanstveni red osnovan 1118 godine. Oni su kreatori ideje zaduživanja država, koja se u to vreme odvijala kroz formu zaduživanja njihovih vladara, oni su osmislili prvu emisiju vrednosnih papira, a prvi su se dosetili i poznate bankarske „mudrosti“ da svi poverioci neće potraživati svoj novac u isto vreme. Nedostaju još samo platne kartice, zar ne?!

Upravljanje Tajnom kao osnovni princip vladavine današnjih globalističkih gospodara postavili su Iluminati, koje je osnovao, bivši jezuita, Adam Vajshaupt, 1776. godine. Bez obzira što su formalno nestali relativno brzo, njihovo pravilo da se „ciljevi najbolje mogu ostvariti pod drugim imenima i drugim zanimanjima“ temelj je ustrojstva organizacija (NVO, Instituti, Pokreti itd) i procesa koji vode u nastajanje Novog Svetskog Poretka (NSP).

Od pojedinaca svakako treba istaći dvojicu engleskih okultista. Prvi je Džon Di, koji je, obeležio misticizam XVI veka i bio oštar zagovornik širenja britanskog uticaja ka svim kontinentima, a poznat je i kao tvorac izraza „Britanska Imperija“ koji se i danas koristi kao simbol moći.

Drugi je Alister Krouli, kontraverzni engleski mistik, čovek koji je veoma zaslužan za agresivni koncept današnjeg homoseksualizma i uloge koju on ima u formiranju NSP, ali i „pisar“ Liber Al vel Legis-a (Knjige Zakona) koja je temelj osnivanja novog religijskog sistema,Teleme, koji ima za cilj da asimilira sve postojeće religije i bude univerzalna religija vremena koje dolazi.

Naravno, postoje i mnoge druge okultne organizacije i redovi (poput Jezuita, Masona, Teozofa i dr.) koji su uticali na ideologiju i metodologiju globalističkih procesa.

Međutim, okultna organizacija koja je u najvećoj meri odredila karakter i tokove savremenog globalizma nije ni toliko stara, ni toliko nepoznata, mada se o njoj veoma retko i nerado govori.

Tula Geselšaft ili Društvo Tule

Ime koje obično asocira na mračne tajne i zlokobnu moć, na kukasti krst i nacističke legije smrti. S toga, možda i ne čudi što su jako dugo saznanja o političkom uticaju ove hermetičke organizacije umnogome potiskivala interesovanja za njen okultni značaj. Ali, danas je gotovo sasvim jasno da je to dvoje neraskidivo povezano, kao i da ideologija nastala na učenjima i kontaktima Tule nije nestala vojnim porazom nacizma.

Društvo Tuleosnovao je Rudolf von Zebotendorf (Rudolf Glauer), okultista anti-semitskih uverenja, u Minhenu 17.08.1918. godine, a ime potiče od mitske zemlje Tule (Hiperboreje), za koju se verovalo da je domovina ljudi preživelih sa Atlantide, domovina Arijevaca. Spajajući elemente Teozofskog učenja sa elementima legende o Atlantidi i nacionalnim mitovima, poput onog o tevtonskim vitezovima, Tula je iznedrila okultizam rasne superiornosti koji je, nakon bolnog poraza u prvom svetskom ratu, vrlo brzo našao mnogo sledbenika uticajnih u javnom životu germanskih naroda.

Ali, ma kako uklopljena, teoretska postavka okultnih sistema ne znači mnogo ako iza nje ne stoji stvarna mistična moć njenih vođa, istinski spiritualni kontakt koji oni prenose na svoje sledbenike. Čovek koji je Društvu Tule udahnuo stvarnu okultnu moć bio je Ditrih Ekart, istinski medijum i posvećenik tajnih znanja. On je stvorio magijske rituale Tule, on je ostvario spiritualne konakte sa snagama crnog okultizma, on je „prepoznao“ Adolfa Hitlera kao budućeg vođu Rajha. Zauvek će ostati zabeležene njegove reči kada je prvi put video i čuo budućeg Firera – „Njega smo čekali. On je čovek kome sam bio prorok i prethodnik“.

Uz njega, svakako najzaslužniji za uzdizanje okultnih doktrina Tule u političku ideologiju nacizma jesu dvojica njenih visokih inicijanata, Fridrih Kron koji je Hitleru predložio kukasti krst kao simbol partije i države i general Karl Haushofer, čije su geostrateške ideje uticale ne samo na oblikovanje nacizma, već i na sudbinu čitavog sveta toga vremena.

Haushofer je bio i prvi čovek Luminozne lože, unutrašnje lože Društva Tula, poznate i pod imenom Vril, koja je direktno spajajući okultni rad (rituale i medijumstvo) sa naukom i tehnologijom toga vremena napravila čudesne proboje u primenjenoj nauci i pronalazaštvu čije efekte i danas eksploatiše vodeća sila sveta.

Uticaj Tule na nastanak nacizma, njegovu ideologiju i osvajanje vlasti bio je toliki da mnogi autori Hitlerovu Nemačku smatraju prvom okultnom državom u istoriji čovečanstva. Biću slobodan da izrazim mišljenje kako ta „čast“ ipak pripada SAD-u, budući da je ona osnovana ranije, a da su njeni osnivači bili takođe posvećenici tajnih loža, što je itekako vidljivo iz njenih državnih simbola i osnivačkih akata. No, to ne menja činjenice vezane za ulogu okultnih znanja u nacističkoj Nemačkoj. Izuzev Gebelsa, nema nijednog od istaknutih nacističkih vođa i ideologa a da nije bio član Društva Tula, ili nekog od njenih kultova. Počev od Antona Drekslera, prvog vođe Nemačke radničke partije, preko Rudolfa Hesa, Alfreda Rosenberga, Hermana Geringa, pa sve do Hajnriha Himlera, čiji su SS ešaloni bili organizaciona i idejna mešavina tevtonskih vitezova i jezuita.

Što se samog Hitlera tiče, iako nema istorijske potvrde da je bio formalni član ovog reda, nema nikakve dileme da su tulski posvećenici, pre svih Ekart, Hes i Haushover, bili njegovi duhovni mentori, da su ga inicirali u najdublje tajne reda, kao i da ga je Ditrih Ekart podvrgao specijalnom programu za buđenje psihičkih centara i ostvarenju direktnog kontakta sa nadzemaljskim entitetima. Nema boljeg dokaza za to od reči koje je Ekart izgovorio na samrti, decembra 1923 godine: „Sledite Hitlera! On će igrati, ali ja sam taj koji svira! Posvetio sam ga u tajne doktrine, otvorio mu centre vizije, pokazao mu metode da opšti sa Silama. Ne žalite za mnom, uticao sam na istoriju više od ijednog Nemca“.

Uticaj okultnog u nacističkoj Nemačkoj institucionalizovan je 01.07.1935. godine kada su Hajnrih Himler, Rihard Valter Dar i Herman Virt osnovali „Anenerbe“, organizaciju koja je u okviru mnogih sekcija proučavala paranormalne pojave, vekovna tajna učenja, istorijsku osnovanost mitova i načine kako da ih, spajajući ih s naukom, ugradi u nacističke vizije sveta.

Upravo rad Anenerbea, njegove brojne ekspedicije i otkrića, fascinantna pedantnost u vođenju dokumentacije čak i kada se radilo o stravičnim zločinima u ime „viših“ ciljeva i spoznaja, umnogome su uticale na tokove savremenog globalizma. Jer, rezultati rada Anenerbea nisu nestali, niti su ih se njihovi preživeli tvorci ikada odrekli.

Dakle, uticaj okultnog na ideologiju, koncepciju i geo-strategiju nemačkog III Rajha činjenica je koju danas gotovo niko i ne spori. Poslednjih godina mnogo knjiga, u tom pravcu, otkriva nove detalje ili poznatima daje nova tumačenja, Nacionalna Geografija pravi serijale o Hitlerovoj tajnoj nauci, sajtovi objavljuju zapanjujuće informacije, a pisci akcionih romana „otkrivaju“ zakopana Firerova blaga.

Ali, zašto baš sada?! Ili, još bolje, zašto se o tome ćutalo gotovo šest decenija?

Zašto se farsa zvana Nirnberški proces nije ni dotakla ove teme, već je monstruzne zločine prikazala kao nekakav krvavi pir mentalno poremećenih ljudi, a slanje Jevreja u gasne komore kao način da se preotmu njihova bogatstva?

Da li je iko ozbiljan mogao poverovati kako je, Prvim svetskim ratom, opustošenu nemačku državu i demoralisani narod, za samo desetak godina, doveo do pozicije najveće svetske sile čovek koji je bolovao od sifiličnog ludila i grupa njegovih poremećenih pomagača?

Ili, da je Hitlerova ambicija da pokori svet proizašla iz seksualnih feustracija čoveka koji je imao samo jedan testis?

A u sve ovo ubeđivali su nas decenijama.

Čovek koji je prvi insistirao da okultna dimenzija nacizma ostane strogo čuvana tajna zvao se Vinston Čerčil. Ratni premijer Engleske. Isti čovek koji je za rat protiv Hitlera na okultnom nivou formirao tzv. „Crni kabinet“ kojim je rukovodio Seftion Delmer, i koji je kao specijalnog savetnika za okultni pristup nacističkih vođa imao Valtera Štajna, austrijskog istoričara i istraživača okultnog, koji je Hitlera poznavao lično. Isti čovek, čije su tajne službe u više navrata kontaktirale, verovatno i vrbovale, Alistera Krolija, čiji su radovi i veze sa Teodorom Rojsom, vođom nemačkog OTO-a, itekako uticale na koncepciju Tule. Dakle, čovek koji je itekako bio upućen u značaj okultne dimenzije nacizma. Ali i čovek koji je znao da sve to mora ostati tajna posvećenih.

Izbegavanje da se politički značaj okultizma u nacističkoj Nemačkoj ozbiljnije tretira poklapa se sa tajnom operacijom, „Spajalica“ kojom su nemački naučnici, okultisti, medijumi i drugi značajni pojedinci, kao i projekti na kojima su radili, masovno prebacivani u SAD, gde im je omogućen imunitet i nastavak istraživanja koja su započeli, pod svojim ili novim identitetima.

Najpoznatiji među njima, Verner fon Braun, koji je u Ameriku doveden sa 700 svojih saradnika, kasnije je postao direktor NASE i kreator celokupnog američkog svemirskog programa, a 1975. godine odlikovan je medaljom za nauku. Amnestirani su i hemičar Oto Ambroz, koji je izvodio eksperimente u logoru Aušvic, doktor Hubertus Štrughold koji je eksperimentisao na logorašima u Dahau i mnogi drugi. Svi oni nastavili su rad u oblastima svoje struke pod najboljim mogućim uslovima.

Oni koji su zbog svog angažovanja na nacističkim projektima bili previše eksponirani, sličnom operacijom, šifrovanom kao „Sigurna kuća“, prebačeni su na razne lokacije po zemljama Južne Amerike, gde su im, pod novim identitetom, takođe stvoreni svi uslovi da nastave rad.

Ali, ono što je posebno značajno, pa se samim tim i posebno skriva od očiju javnosti, jeste da je, ubrzo nakon osnivanja, Društvo Tule postalo deo međunarodnog „Bratstva smrti“, mreže koja je povezivala više tajnih društva od kojih je danas najpoznatije Lobanja i Kosti koje ima centar na univerzitetu u Jejlu.

S toga je, na neki način, i logično što je nakon „Spajalice“ ovo bratstvo preuzelo sve energetske kontakte i tokove koje su otvorili majstori Tule, pretvarajući njihove mistične impulse u konkretne materijalne aktivnosti na ovoj planeti. Zato i moć društva Lobanja i Kosti nikada nije bila veća nego danas. Već mnogo godina unazad oba predsednička kandidata koja se bore za ulazak u Belu Kuću članovi su ovog društva, a iz njegovih redova biraju se i najuticajniji pojedinci glavnih globalističkih institucija (Saveta za međunarodne odnose, Bilderberga, Trilaterarne Komisije i ostalih).

Takođe, ovaj red koordinira rad međunarodne mreže sličnih organizacija (već pomenuta „Brastva Smrti“) koje u svojim sredinama (Evropi, Australiji i Japanu) imaju sličnu ulogu.

Sve ovo implicira da vojno uništenje nacističke Nemačke, nije bilo praćeno pravim razobličenjem i uništenjem njene totalitarne ideologije zasnovane na crnom okultizmu i kontaktima sa tajanstvenim izvorima moći. Umesto toga, ova ideologija kao i metodi njenog ostvarenja preuzeti su od strane pobednika, a rad na njihovom usavršavanju i realizaciji nastavljen. Kao posledicu imamo njeno oživljavanje kroz procese savremenog globalizma, koji u svom ispoljenju spaja agresivnost nacizma prema nacijama i beskurpuloznost komunizma prema pojedincu, a za ostvarenje svojih totalitarističkih ciljeva, ima na raspolaganju još moćnije metode.

Nema nikakve dileme da totalitarizam koji nameću kreatori NSP umnogome podseća na doba zrelog nacizma, a u nekim segmentima ga, po beskurpuloznosti, čak i prevazilazi. Zbog ove činjenice mnogi autori koji pišu o savremenom globalizmu i onima koji ga vode sve češće, s pravom, upotrebljavaju izraz „Četvrti Rajh“.

    

HRVATI ŠOKIRANI: Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!

Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA.

Ovo ekskluzivno otkriće nije plod nikakvih trač rubrika ili šaljivih novinara već je rezultat istraživanja uglednog hrvatskog instituta FA iz Zagreba koje je vršeno poslednjih devet godina. Ovaj institut, koji ima više međunarodnih priznanja iz genetičkog istraživanja, objavio je da je na osnovu istraživanja na uzorku od 7320 ispitanika hrvatskih državljana dobijena najveća genetska podudarnost hromozoma Y i haplotipa sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz desetog veka.

Prema nekim novijim istraživanjima, u vreme pre velikih seoba naroda (pre pada zapadnog Rimskog carstva), dva plemena iranskog porekla pošla su u veliku avanturu.

Srbi i Hrvati su nekada bili plemena iranskog porekla, iz predela severno od Crnog Mora i Kavkaza. Prvobitni Srbi i Hrvati su bili samo deo nacije koja je kroz istoriju bila najpoznatija pod imenom Skiti. Prema hronoloskom redosledu, prvo su bili poznati kao Kimeri (Simerijanci), Skiti, Sarmati, Alani, a danas su jedini direktni potomci ovih drevnih ratnika kavkaski narod Oseti.

U daljim razmatranjima sa hrvatskog instituta FA kaže se da je Haplotip Eu7, odnosno takozvani hrvatski haplotip, moguće povezati jedino s haplotipom Eu13, koji je takozvani starosrpski haplotip, a povezan je sa Srbima do 10 veka. To bi otprilike značilo, kaže se dalje u zaključcima Instituta, da su sve dosadašnje pretpostavke o poreklu Hrvata bile potpuno pogrešne i da Hrvati nisu uspevali da vide ono što je očigledno”.

Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA.

Takođe se naglašava kako ovakvo otkriće dosad nije bilo moguće jer su se uzimali uzorci hromozoma Y od Srba koji danas žive u Srbiji pa su zato dosadašnja istraživanja davala drugačije rezultate. Naime, prema Hrvatima, današnji stanovnici Srbije najveću gensku povezanost i gotovo identičan broj hromozoma Y i podudarnost haplotipa imaju sa Turcima, a to se uglavnom objašnjava time da su Turci tokom pet vekova kolonizacije, posebno nakon pogibije velikog broja Srba na Kosovu, mešali svoje gene sa domaćim stanovništvom.

Razlike između gena “originalnih” Srba i današnjih jednake su kao i između Rumuna i Francuza, iako oba naroda pripadaju romanskoj grupi, objašnjavaju u Institutu i naglašavaju kako je hrvatski gen zapravo više povezan sa genom srpskih predaka nego genetska struktura današnjih Srba.

Iz Instituta su takođe poručili kako su poslednja dva meseca razmišljali hoće li objaviti ove rezultate jer time dovode u pitanje celu hrvatsko-srpsku istoriju i odnose dva naroda.

Brojne društvene mreže i portali širom Hrvatske već su očekivano prepuni negativnih komentara javnosti koja nikako ne može da podnese činjenicu da potiču od “mrskih im Srba” i da je to sada i naučno potvrđeno.

Nemamo mi nikakve veze sa Srbima, niti su nam imena naroda zajednička. Hrvati se tako zovu što su kroz istoriju bili herojski narod i hrvali se sa protivnicima dok su Srbi bili prljavi i vašljivi pa se stalno češali i vikali “svrbi, svrbi” te im otud ostao naziv Srbi, jedan je od zluradih komentara jednog od Fejsbuk posetilaca u Hrvatskoj kome očigledno istorija baš i nije jača strana.

    

RUSIJA POVLAČI POTEZ KOJI ŠOKIRA AMERIKU! Ruska avijacija direktno iza leđa Amerike

Nakon Sirije, ruska avijacija bi mogla da se pojavi i u Egiptu. To se može videti iz nacrta dokumenta „O načinu korišćenja vazdušnog prostora i aerodromske infrastrukture Rusije i Egipta“ koji je objavila ruska vlada. Pregovori dvaju ministarstava odbrane podrazumevaju i širenje ruskog vojnog prisustva u Sredozemlju.

Prema sporazumu koji se odnosi na vojnu infrastrukturu, ruska avijacija će moći da koristi egipatske aerodrome, ali uz dva uslova: na njih neće sletati avioni za daleko radiolokaciono otkrivanje i navođenje niti avioni koji prevoze opasan teret. Predviđeno je da učesnici sporazuma, koji će važiti pet godina, godišnje razmenjuju spiskove aerodroma koji se mogu koristiti.

Ovaj sporazum je od velike važnosti, s obzirom na geografski položaj Egipta, smatra generalni direktor kompanije Alijansa avijacionih tehnologija „Avintel“ Viktor Prjadka.

„Egipat ima izuzetan položaj na severoistoku afričkog kontinenta. Sredozemno i Crveno more zapljuskuju njegove obale. Avioni i vojne jedinice koji se nalaze tamo faktički kontrolišu čitav Bliski istok. Ne samo da ćemo protiv terorista moći da se borimo iz Rusije, već ćemo moći i da pratimo sva žarišta i izvodimo napade sa tog mesta“, rekao je Prjadka za Sputnjik.

Akcije ruske avijacije će imati mirnodopski karakter i, po mišljenju eksperta, biće usmerene samo protiv terorističkih grupa. Rusija bi mogla da koristiti egipatske aerodrome za kratko sletanje i uzimanje goriva.

Ovaj sporazum mogao bi da reši još jedan, ništa manje važan problem Rusije.

„Bliska saradnja sa Egiptom u vojnoj sferi, boravak naše avijacije tamo udaljiće infrastrukturu NATO-a, koja se sve više približava našim granicama. Približavajući svoje baze Rusiji, Egipat će imati iza svojih leđa Moskvu, koja u tom slučaju može da koristi egipatske aerodrome za potencijalnu odmazdu“, mišljenja je ruski ekspert.

Podsetimo, egipatska baza „Sidi Barani“ pripadala je SSSR-u do 1972. godine i bila je korišćena za praćenje američke 6. flote.

Naravno, i Kairo će imati koristi od saradnje sa Rusijom.

„Ekonomska situacija u Egiptu je dosta loša, on nema mogućnosti da učestvuje u antiterorističkim operacijama. Uzimajući u obzir saradnju sa ruskom stranom, on će moći da ojača vojsku savremenim ruskim naoružanjem po pristupačnim cenama. Egipat bi mogao da oživi ekonomiju i aktivnije učestvuje u borbi protiv terorizma“, smatra Prjadka.

Egipat se već više godina nalazi u teškoj situaciji i česta je meta terorista. Samo prošlog meseca u napadu na jednu džamiju na Sinaju poginulo je više od 300 ljudi, dok je više stotina ranjeno. Nije isključeno da Kairo na ovaj način želi da dobije rusku pomoć u borbi protiv terorizma — da li upotrebom ruske avijacije ili preko vojnih savetnika, ostaje da se vidi.

Kako pišu mediji, bazu „Sidi Barani“, koja se nalazi nedaleko od granice sa Libijom, ruske snage bi takođe mogle da iskoriste za borbu protiv terorizma u toj zemlji i time pomognu libijskom generalu Halifi Haftaru, kojeg i Rusija i Egipat podržavaju. Situacija u Libiji, što se tiče borbe protiv terorizma, nalazi se u veoma lošoj fazi. Dve vladajuće struje, parlament koji podržava vojska, na čelu sa generalom Haftarom, i zvanična vlada, na čelu sa Fajezom Saridžom, koju podržava Zapad, iscrpljuju se u međusobnim borbama, a to koriste teroristi DAEŠ-a i Al Kaide da se pregrupišu. Prošlog marta, mediji su pisali da je nakon posete generala Haftara Moskvi, Rusija prebacila jedan broj specijalaca u ovu egipatsku bazu. Pretpostavlja se da su oni obučavali libijsku vojsku za borbu protiv terorizma. Naravno, ovo nikad nije zvanično potvrđeno.

Ruski predsednik Vladimir Putin posetiće sutra Egipat, gde će razgovarati sa svojim kolegom Abdelom Fatahom el Sisijem. Zasad nije zvanično potvrđeno da li će sporazum o uzajamnom korišćenju aerodroma biti tema razgovora. Međutim, pretpostavlja se da bi ruske snage mogle da stignu u Egipat već naredne godine.

NAJMRAČNIJE TAJNE VATIKANA KOJE NE MOŽETE NI ZAMISLITI: Veza sa Nimrodom i Anunakijima

Vatikan je srce katoličke crkve, a papa je šef crkve i vrhovni „spiritualni“ vođa svih katolika na svetu. Ipak, Vatikan krije neke od najmračnijih tajni koje ne možete ni zamisliti.

SEDES SACRORUM – ETIMOLOGIJA

Sedes sacrorum iliti Sveta stolica predstavlja grb države Vatikan.

„Rimski kult“ (grupa krvožednih satanista iz senke umešana u žrtvovanje dece i paljenje ljudi) koji kontroliše katoličku crkvu tvrdi da je prva osoba koja je upotrebila koncept Svete stolice bio Sveti Petar.

To je, naravno, nemoguće, pošto etimologija reči „Sedes“ i značenje koje joj se pripisuje nisu postojali do sto godina nakon usmrćivanja Svetog Petra u 70. godini nove ere za vreme opsade Jerusalima.

Još od 1. veka pre nove ere, visoki sveštenici poznati kao „Pontifi“ – nasledna funkcija koju je kontrolisala šačica drevnih porodica – uveli su drevnu titulu Pontifeks maksimus po ugledu na rimske careve kulta Magna Mater.

Pošto su ljubomorno čuvale pagansko nasleđe i pravo za žrtvovanje ljudi svojim demonskim bogovima, svešteničke porodice su proterane iz Rima više od jedanput uz zatvaranje Vatikanskog hrama.

Međutim, tokom burnih perioda u rimskoj istoriji nakon raspada Rimskog carstva, paganski visoki sveštenici su preuzeli ulogu lidera zajednice u Rimu i tokom više od jednog perioda su se otvoreno vraćali svojim paganskim praksama žrtvovanja dece, kanibalizmu i obožavanju demona.

Pod papom Inokentijem VIII, uloga inkvizicije i inkvizitora se promenila i oni su ostvarili legalan spiritualni autoritet u raščišćavanju „jeretika“.

Oko 1483. godine, Tomas de Torkemada je imenovan za inkvizitora Aragona, Valensije i Katalonije. Njegovi mučioci i specijalna vojska su blagosloveni time što su postali zakleti članovi najvišeg svetog reda Rimskog kulta – SS ili Vitezova Sedes Sacrorum-a.

Ovi vitezovi, koji su predstavljali primarni vojni red rimokatoličke crkve, dobili su pravno naređenje rimskog pontifa u ime glavne crkve da vode stalnu svetu inkviziciju protiv svih „jeretika“, uključujući ubistva, mučenje i zaštitu Svete rimokatoličke crkve, ali i direktno predstavljanje interesa Svete stolice (Sedes Sacrorum – SS).

Kao spiritualni red rimokatoličke crkve, SS je dobio neverovatni blagoslov rimokatoličke crkve i oprost svih smrtnih grehova (što je značilo da mogu da odu u raj), što je bilo značajno kako bi red mogao da izvršava svoja naređenja.

Drugim rečima, vojska velikog inkvizitora Tomasa de Torkemade bila je prvi religiozni vojni red koji je dobio „imunitet“ od pape bez obzira na mučenje, teror i zlo koje je sejala.

Poslednje otvorene satanske ritualne žrtve Svete inkvizicije odvile su se početkom 19. veka. Do početka 20. veka, bilo je manje od par stotina SS vojnika u Svetoj inkviziciji.

Međutim, kada je Hajnrih Himler 1929. godine dospeo na čelo nacističke partije u Nemačkoj, formirana je nova nacistička SS (Vitezovi Sedes Sacrorum-a) vojska sa oko nekoliko stotina hiljada ljudi do 1939. godine koja je izvela najveću inkviziciju koju je ikad izvršio Rimski kult, ubivši preko 18 miliona nevinih ljudi, spaljivajući ih žive u pećima u Rusiji i Poljskoj.

Nemački SS je rasformiran na kraju Drugog svetskog rata, a rimski svitak SS-a je predat SS-u SAD (Secret Service – Tajna služba) do 1945. godine. SS SAD je zvanično kreiran kao vojna/spiritualna sila nakon ubistva predsednika Vilijama MekKinlija 1901. godine.

SKRIVENI KOD SS-A

Karakteristično za grb SS-a i grb papa Franje jeste papska mitra u centru, odevni predmet za glavu koji su nosili kardinali, pape i sveštenici još pre 4.500 godina.

Mitra sa strane izgleda kao riblja glava otvorenih usta i upravo to i predstavlja. Ona se odnosi na obožavanje ribljeg „boga“ koji je došao iz vode i doneo veliko znanje ljudima. „Hrišćanski“ riblji logo predstavlja „boga“ Dagona.

„Dagon ili Oan je bio riblji bog koji je ljudima doneo veliko znanje. On ih je naučio kako da sagrade gradove. Takođe ih je naučio matematičkim i geometrijskim zakonima.

On bi se po noći vraćao u more da tamo provede noć pošto je bio vodozemac. Imao je glavu čoveka, prekrivenu glavom ribe, telo čoveka, ali je bio prekriven krljuštima i imao je rep poput ribe“ – Beros.

Prema navodima „Izgubljene knjige Enkija“, riblji „bog“ je u stvari bio Ea (poznat kasnije kao Enki), koji se svojim svemirskim brodom spustio na vodu, a zatim uspostavio prvo naselje Anunakija na Zemlji (Enki je verovatno nosio svemirsko odelo ili je oslikan u neljudskom obliku). On je to naselje nazvao Edin (biblijski Eden – Rajski vrt), što je značilo „Dom Bogova“.

U Edinu je uspostavljen grad Eridu, što je značilo „dom iz daleka“. To ime se kasnije promenilo u različita imena u drugim kulturama, Erde na nemačkom, Erc na kurdskom, Erec na hebrejskom i Erde na srednjeengleskom. To znači da se naša planeta i danas na engleskom naziva „dom iz daleka“.

Osnivač ove religije bio je Nimrod – kralj Šinara i praunuk Noja/Ziusudre, koji je bio Enkijev sin – te otud „kraljevska“ krv Anunakija. Mnoge današnje „kraljevske“ loze su potomci Nimroda.

Ključevi koji se uočavaju na oba logoa i način na koji su postavljeni, odnose se na marljivo čuvanu tajnu. U simbolizmu, ključ predstavlja zaključano znanje iili čuvanu tajnu. Ali kakve je tajne Vatikan čuvao? Način na koji su ključevi postavljeni je samo mali trag, nedokučiv običnim ljudima.

Srećom, skriveni kod Vatikana je razbio pisac i istraživač Vejn Heršel, koji je zasnovao svoje istraživanje na zagonetki pronađenoj u rukopisima „Ključa Solomona“.

Ključ Solomona rešava misteriju koja se krije iza sazvežđa „bogova“, konkretno Orionovog pojasa i Plejada, dva sazvežđa koja su sve napredne civilizacije smatrale domom bogova.

Daljim dešifrovanjem tajni SS-a dolazi se do krsta, koji verovatno predstavlja krst koji formiraju zvezde u sazvežđu Oriona. Druga teorija navodi da krst predstavlja još jedan od njihovih domova, Nibiru (u bukvalnom značenju, planeta ukrštanja).

Običnim ljudima, krst predstavlja omaž Isusu Hristu i njegovoj velikoj žrtvi, ali kao što sada možete zaključiti, krst se pojavio oko milenijum pre raspeća Hrista.

Na grbu papa Franje takođe se mogu uočiti sunce, osmokraka zvezda i šišarka.

Sunce verovatno predstavlja zvezdu bogova.

Osmokraka zvezda predstavlja Melhisedeka, kralja Salema i sveštenika „najviših bogova“. Neki teolozi su pretpostavili da je to Šem, sin Noja/Ziusudre i Nimrodov deda. Melhisedek se među masonima povezuje sa visokim stepenom sveštenstva (visokim nivoom masona).

Šišarka je simbol epifize, koja je još poznata i kao treće oko i egipatsko oko Horusa.

Sama žlezda neverovatno podseća na šišarku, koja se pominje kao simbol vrhovnog znanja u mnogim drevnim kulturama (vavilonska i egipatska kultura) a Rimski kult (tajno društvo koje kontroliše Vatikan) ga veoma poštuje. U unutrašnjem dvorištu Vatikana nalazi se džinovska statua šišarke.

Da zaključimo, Vatikan nije mesto ljubavi i mira kao što običan svet misli. To je mesto mračnih rituala i velike tajnosti.

Njegova svrha je da zarobi ljudsku vrstu kroz indoktrinaciju, strah i kontrolu.

Upravo zato što se ljudi plaše onoga što ne mogu da razumeju, uticaj Vatikana i katoličke crkve je mnogo veći nego uticaj vojske, tiranina ili vlasti.

Vatikan je ujedno i najveća finansijska sila na Zemlji i nastaviće da širi svoj uticaj dok god ljudska vrsta to bude dozvoljavala.

Strane: «« « ... 2 3 4 5 6 ... » »»
oglas
Google ovo